Kad nema štakora, brod je sigurniji!

Ova naša država je doista čudna. Ranijih godina bilo je za izbore novca
koliko si htio, plaćali su se oglasi, naručivale emisije na radiju i TV, stalno su se održavali skupovi, jelo se, pilo... I nikom nije falilo. A pogledajte sad: tu i tamo kakav plakat, kratke porukice, nema poklona za glasače... I to ti je onda demokracija.
Žali mi se jedan poznanik, inače direktor poludržavne tvrtke, kako je unatrag petnasetak godina uoči izbora zdušno davao (ne svoj) novac svim stankama, za koje je postojala mogućnost da dođe na vlast. Tako je sačuvao položaj do današnjih dana. Sada nije dao nikome, jer su donatori javni, pa se boji što će mu reći njegovi kad vide da je davao i protivničkom taboru. A tako su činili i mnogi njegovi kolege, dok su činili. Jedan naš poznati direktor, dioničar Podravke i uz to proizvođač krumpira, 2000. godine dao je svima, samo ne SDP-u. I uskoro ga je “stresla struja” pa je smijenjen.
Sad pak su svi u nedoumici kako se ponašati: račun jedan, donacije ograničene, donatori na spisku... A svi bi sada dali SDP-u i ostalim strankama Kukuriku koalicije.
Kaže mi Kukuriku poznanik da se nije mogao ovih dana do kraja posvetit predizbornim aktivnostima, jer je toliko bilo poziva i želja za uspjehom. Naravni, iz redova HDZ-a. Počela je bežanija. Tako se jedan poznati nedelišćanski HDZ-ovac javno odrekao svojih dojučerašnjih prijatelja i stranačkih čelnika i blagajnika, s kojima se samo koji mjesec ranije “štimao”, vozeći ih od krčme do krčme. “Ja nisam i neću biti među tim kriminalcima, koje istražuje i USKOK”, promijenio je nedavno ploču.
Kako bi nam onda i moglo biti dobro, kad postoje ovakvi ljudi? Sve ovo pišem samo zato da poštenim HDZ-ovcima poručim da dignu glavu gore i da dostojno prebole teške trenutke. Jer, narodna izreka kaže, “kad brod tone štakori bježe”, a kad brod opet počne ploviti bit će sigurniji, jer “štakora” više neće biti na njemu da nagrizaju oplatu.
Dođe mi da se i sam odmah upišem u HDZ!
Z.M., Čakovec